Tag Archives: kultura

Filip Gajić: Samo onaj koji se žrtvuje, daje svom životu smisao

Samo onaj koji se žrtvuje, daje svom životu smisao. Istorija pamti ljude koji su stradali zbog onoga u šta su verovali i one koji su voleli svoj narod uprkos njegovim manama. Ubijeni su mladi, ali priča o njima traje i danas

Ovim rečima glumac i reditelj Filip Gajić objašnjava motive za stvaranje predstave “Sestre braće Baruh” koja će premijerno biti izvedena večeras u “Dorćolskom narodnom pozorištu” u Solunskoj ulici.

Dušan Kovačević: Davimo se u nekusu sa svih strana, ljudi su željni i gladni kulture

Braća Baruh (Isidor, Bora i Josif) stradali su u NOB-u, a njihove sestre Šela i Bela ubijene su u Banjičkom logoru. O pogibiji braće, nažalost, danas se malo zna. O sestrama još manje… Moja kći Natalija išla je u školu koja nosi ime “Braća Baruh” i ja sam poželeo da saznam nešto više o ovoj porodici – objašnjava Gajić u intervjuu za Novosti.

Reditelj kaže da je u dahu pročitao knjigu Radoja Davidovića “Povest braće Baruh”, potom došao i do potomaka Sonje Baruh, kao jedine preživele od šestoro dece.

Isidor Baruh

Ona se tokom rata kao skojevka krila u Jagodini pod lažnim imenom. Umrla je 1999. godine, što znači da je videla raspad zemlje i bombardovanje. Doživela je tako da, na neki način, žrtve njenih najmilijih budu dovedene u pitanje.

Gajić ističe kako je od Sonjine ćerke Šele saznao da je jedini motiv njene majke, kao i ostalih tetaka i stričeva, bio borba za pravednije društvo i otpor okupatoru.

Predstavu sam radio kao bajku, jer iz naše perspektive njihova posvećenost idealima deluje nestvarno. Bez ikakvog ličnog interesa, svesno stradati za opšte dobro, danas je potpuno bajkovito – ističe Gajić i napominje:

Želimo stariju publiku da podsetimo, a mlađu upoznamo sa onim što sa sobom nose nacističke ideje koje su ovog časa u usponu u celom svetu. Svedoci smo i pokušaja da se rehablilituju oni koji su direktno učestvovali u pogromu Jevreja, Srba, Roma… Ovo je moja prva predstava sa istorijskom tematikom i, nimalo slučajno, ukršta dokumentarno i bajkovito pozorište.

U predstavi igraju Jovana Belović, Vahid Džanković, Sunčica Milanović, Gordana Đokić, Milica Sužnjević i Aleksandar Stoimenovski. Scenskim pokretom bavila se Marta Bjelica, a rekvizitom Milorad Kalanj.

Film na početku i kraju svega: Intimna abeceda Jugoslava Pantelića

Naš rekviziter zaslužuje da se posebno pomene. Radni vek proveo je na filmu, sarađivao je i u seriji “Otpisani”. Kada je ostao bez svog prostora, našem pozorištu je doneo “u nasleđe” zanimljive rekvizite ne samo iz 20. već i 19. veka – objašnjava Gajić koji je završio novosadsku Akademiju umetnosti (odsek gluma) u klasi profesora Radeta Šerbedžije.

Filip Gajić kasnije je bio u braku sa Šerbedžijinom ćerkom Lucijom, s kojom ima sina Sergeja i kći Anastasiju. Najstarija Filipova kći Natalija (iz prvog braka) živi sa ocem u Beogradu.

Uspeh u Holivudu ga nije promenio: Uvek sam hteo da budem običan čovek prisan sa ljudima

Gajić je do sada napisao petnaestak komada i režirao duplo više predstava. Od svoje četrnaeste (do 47. godine) učio je “zanat” od Ljubiše Ristića u KPGT. Stalni član je Beogradskog dramskog već četvrt veka, ali nijedna njegova predstava nije na aktuelnom repertoaru. Iako, kako kaže, nikada nije odbio ponuđenu ulogu…

Dušan Kovačević: Davimo se u nekusu sa svih strana, ljudi su željni i gladni kulture

U Zvezdara teatru u utorak je najavljen program drugog festivala Pozorišno proleće, a Duško Kovačević, član Saveta manifestacije, istakao je da je to “borba za minimum kulture!”

– Jer toliko je neukusa i nekulture iz medija i sa svih strana u kojima se davimo. A ljudi su željni i gladni kulture. Prošle godine za prvi festival karte su rasprodate za dva dana – kazao je Dušan Kovačević.

Matija Bećković: Imamo ajfon, a nemamo za zubara

Saopštavajući selekciju, umetnički direktor festivala i čelnik Šabačkog pozorišta Zoran Karajić je rekao:

– Odgledao sam 44 predstave u 20 pozorišta. Ono što sam primetio kao tendenciju jeste da se pozorišta okreću domaćem dramskom tekstu. Kvalitet predstava koje sam odgledao je neujednačen, ali se izdvojilo petnaestak koje zadovoljavaju kriterijum selekcije, a to je visok nivo u svim elementima pozorišnog čina. Predstava koja samo iz tehničkih razloga nije uvrštena u selekciju je „Hamlet“ JDP-a.

Ivan Medenica: Zabranio bih prostakluk

Vladan Matijević: Evropska unija je srpska fatamorgana

Pisac iz Čačka koji je ušao među četiri kandidata za NIN-ovu nagradu za najbolji roman na srpskom jeziku u 2016. u intimnoj abecedi otkriva da je Evropska unija srpska fatamorgana, kako se Rolingstonsi moraju zavoleti makar zbog njihove upornosti i zašto uzdiše za Lisabonom iako ga nikada nije posetio

a Andrić Ivo. Pisac koji je pokazao da čitav opus može biti bez ijedne slabosti.

b Beograd. Grad u kojem sam doživeo mnoge lepe trenutke.

c Crnjanski Miloš. Opasan tip, a liričar u duši.

č Čarli Čaplin. Čovek na visini zadatka. Ne samo kao glumac i filmadžija.

ć Ćevapčići. Najbolji su leskovački spremljeni u Nišu.

d Daire. Instrument koji posebno dobro zvuči u filmu “Cigani lete u nebo”.

dž Džez. U redu Armstrong, Parker, Koltrejn, Elington, ali ja obožavam pevačice, Bili Holidej, Besi Smit, Elu Ficdžerald, Ninu Simon.

đ Đakometi. Njegovi usamljeni ljudi načinjeni od bronze nesumnjivo imaju dušu, pitam se samo gde im je smeštena kad su onako tanki.

Romani koji su ušli u uži izbor za NIN-ovu nagradu

e Evropska unija. Njoj decenijama idemo krupnim koracima, a nismo joj se ni za milimetar približili. Možda je ona srpska fatamorgana.

f Frankenštajn. Mnogo nas je plašio. Kasnije su ga zamenili ljudi u firmiranim odelima.

g Gandi. On je bez upotrebe sile pobedio imperiju i oslobodio zemlju. Činjenica koja zvuči kao mit.

h Harem. Nakon oslobođenja od Turaka neke naše vojvode su pokušale da sačuvaju tu lepu orijentalnu instituciju, ali su sve pokvarili evropski uticaj i preuranjena srpska emancipacija.

i Ivanjica. Varošica u koju volim da odem s vremena na vreme i da tamo šetam korzoom, još uvek živim.

j Jabuka, voćka od koje se pravi prevrnut kolač. Najjednostavnija i najjeftinija poslastica, a najlepša. Zbog tog kolača jabuka je morala biti ubrana.

k Kurosava Akira. Njegov film “Ran” je najbolja obrada Šekspirovog “Kralja Lira”, a “Rašomon” je poezija i filozofija.

l Lisabon. Grad u kojem nikad nisam bio, čak nisam siguran ni da postoji van mog sna. Ni sam ne znam zašto za njim uzdišem, možda zbog lepote njegovog imena ili zbog muzike koja se iz njega čuje.

lj Ljubav. Dobar je taj album grupe “EKV”, ali nije to ono na šta prvo pomislim kad kažem tu reč.

m Maca Aksentijević. Junakinja mog romana “Časovi radosti”. Devojka za primer.

n Nosorog. Na grafici Direra, ali i onaj u pozorišnom komadu Joneska, pa čak i onaj što pomahnitalo tutnji ka Tarzanu kojeg glumi Vajsmiler.

nj Njegoš. Veliki pesnik. Trenutno u nemilosti režima, kako našeg tako i susednih država.

o Ovčarsko-kablarska klisura. Mesto izuzetne lepote.

p “Proces”. Kafkin roman, najbolje prozno delo dvadesetog veka.

r Rolingstonsi. I da vam se na početku ne sviđaju, ti momci su toliko uporni da ih na kraju morate zavoleti i poistovetiti s pojmom rokenrol.

s Solun, grad u kojem bih voleo da živim.

š Škarpina i šardone, ne treba salata.

t Tarkovski Andrej. Da je režirao samo “Andreja Rubljova”, bilo bi dosta za besmrtnost.

u “Uliks”. Džojsov roman. Posle njega u svetu literature ništa nije bilo isto.

v “Vatre”, prvo remek-delo Margerit Jursenar. Napisala ga je da bi prebolela svoju nesrećnu ljubav.

z Zagor, strip junak iz mog detinjstva. Pojeli su ga miševi u šupi za drva, mojom greškom.

ž Žaba. Omiljene su mi one koje se nakon poljupca pretvore u princezu.

Draganu Velikiću nagrada za najčitaniji roman

Dragan Velikić će za roman “Islednik” dobiti nagradu za najčitaniju knjigu u mreži narodnih biblioteka Srbije tokom prošle godine.

“Biser Bojane” u Novom Sadu


Premijera domaćeg filma “Biser Bojane” u režiji Milana Karadžića održana je sinoć u Novom Sadu, a istoj  prisustvovao veliki broj javnih ličnosti.

Dvorana Arene Cinepelexa je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a glumačka i rediteljska ekipa dočekana je, kako na crvenomtepihu tako i na sceni, uz brojne ovacije i aplauze. Publici su se poklonili brojni glumci koji su učestvovali u ovom dugoočekivanom filmskom projektu, među kojima su Slaven Došlo, Milutin Mima Karadžić, Vanja Nenadić, Andrija Milošević, Hristina Popović, Mira Banjac, Dubravka Draškić, Mladen Nelević...


Glavni junak filma, mladi lekar Đorđe Popović (igra ga Slaven Došlo), dobija anonimni poziv da upozna oca. Đorđe veruje da mu je otac mrtav, jer ga je othranila baka (Mira Banjac), ali ipak odlučuje da se upusti u potragu za sopstvenim identitetom. Odlazi u Crnu Goru gde upoznaje Lolu (Vanja Nenadić), ćerku policijskog inspektora (Mladen Nelević), koja putuje na Adu Bojanu. Đorđev otac Nikola Popović (Mima Karadžić) nakon višegodišnje robije izlazi iz zatvora u Trstu i odlazi nakratko u Crnu Goru, po sakrivene dijamante, davno opljačkane u evropskim juvelirnicama. Nikolu očekuje “vruć” doček policije i bivših partnera zainteresovanih za dijamante.

Spreman je na sve, ali ne i na susret sa sinom nakon dvadeset pet godina.

Reditelj Karadžić je napomenuo je da nije bilo ni malo lako, ali da je nakon premijere u Beogradu zadovoljan kako je publika reagovala,ai da je zadovoljan kakve reakcije je izazvao film koji sadrži ljubavnu priču, porodične probleme, akciju, humor i prelepo okruženje Ade Bojane.

Svima koji nisu stigli da pogledaju film toplo preporučujemo da što pre to urade.

Ivan Medenica: Zabranio bih prostakluk

Umetnički direktor Bitefa, pozorišni kritičar i teatrolog voli poziciju usamljenog kauboja, revoltiran nekvalitetnom nastavom književnosti popeo se s drugaricom na drvo na Tašmajdanu, i veoma se nervira kad gleda lošu predstavu

Šta ste sebi obećali u 2017?

– Više vremena za sebe i bližnje, više vremena da se živi i doživi sadašnji trenutak.

Film koji ste odgledali najviše puta?

– Kjubrikovo remek-delo “Širom zatvorenih očiju”.

A predstavu?

– “Staljingradsku bitku”, lutkarsku predstavu gruzijskog reditelja Reze Gabrijadzea, dva puta sam gledao u Beogradu i dva puta u Francuskoj. Već sam negde izjavio da sam na pariskoj premijeri video slavnog Pitera Bruka kako, uz duboki naklon, čestita Gabrijadzeu. Epopeja stradanja u Drugom svetskom ratu ispričana iz ugla njegovih “nevidljivih” žrtava – konja. Izuzetno potresno, poetično i duhovito.

Matija Bećković: Imamo ajfon, a nemamo za zubara

Omiljeni crtani junak?

– Talični Tom. Volim poziciju usamljenog kauboja, trudim se i da je praktikujem.

Da niste stanovnik Beograda, gde biste voleli da živite?

– Verovatno u Berlinu. Jedinstven spoj brzog megalopolisa s odgovarajućim kulturnim i noćnim životom i spore i spokojne varošice gde svugde može da se stigne biciklom, s mnogo parkova, kanala i jezera gde leti možeš da se izvališ i planduješ. Grad koji je naučio istorijsku lekciju i ostao jedno od poslednjih uporišta apsolutne tolerancije i slobode u današnjoj Evropi.

Univerzitetski profesor kojeg se najčešće setite?

– Teško pitanje, ima ih više. Verovatno Slobodana Selenića, možda i zbog toga što je tako rano otišao. Danas sam emocionalno najvezaniji za Vladimira Stamenkovića. Najznačajnija mi je bila Ognjenka Milićević, ali ona nije bila moj profesor.

Omiljeni dramski citat? – “Biti spreman, to je sve” – Hamlet.

Najveći nestašluk iz vremena kada ste bili tinejdžer?

– Nije najveći, ali je tipičan. U srednjoj školi sam s prijateljicom pobegao s časa književnosti, otišli smo na Tašmajdan, popeli se na drvo i sedeli na grani. To je bio naš lični, nevidljivi protestni performans protiv loše nastave književnosti, u stilu – sve je bolje od toga, čak i apsurdno sedenje na drvetu.

Da se bavite sportom, bili biste?

– Naravno, dobitnik zlatne medalje na olimpijskim igrama, sport nije bitan. Mačevalac, jahač, bokser, strelac, plivač… Nikako kolektivni sport. Jedini suigrač kojeg bih želeo jeste konj.

Slobodan Ćustić: U mom srcu nema mesta za ružne emocije

A da ste zanatlija? – Moler. Kao mali sam obožavao miris kreča.

Kada biste mogli da uvedete zabranu na nešto, šta biste zabranili? – Prostakluk.

Guča ili Egzit? – Bitef, naravno.

Kada ste za sebe pomislili da ste baš hrabar čovek?

– Izvinite zbog neskromnosti, ali to uvek mislim o sebi.

Čemu ste se u poslednje vreme od srca nasmejali?

– Stalno se nečemu smejem. Nedavno sam se od smeha rasplakao na jednu izjavu najduhovitije osobe na svetu Sonje Vukićević.

Šta radite kada gledate lošu predstavu?

– Nerviram se vrlo. Jedan glumac mi je rekao da me je čuo sa scene kako sam na njegovu dramsku repliku “Ne volim da idem u pozorište”, izgovorenu u jednoj užasnoj predstavi, dobacio “Ni ja”.

Isidora Žebeljan: Posle osam sati rada, inspiracija dođe sama

Postoji li nešto što u vama budi nostalgiju?

– Ne volim nostalgiju, to mi je isuviše sentimentalno osećanje. Sve što mi je iz prošlosti značilo nosim u sebi, tu je. Doduše, primećujem da se s godinama zaista postaje sentimentalniji. Budućnost je uvek bila vremenska kategorija koju sam najviše voleo, a sada se trudim, kao što rekoh, da “otkrivam” sadašnjost i u njoj uživam.

A osećanje sreće?

– Mnogo toga. Nisam od onih koji sebe kažnjavaju kada se osećaju srećno. Naprotiv, sreću srdačno priželjkujem, čekam je raširenih ruku. Valjda zato, da ne čuje đavo, voli i ona mene.

Kusturica: Film “Na mlečnom putu” je nastao iz mnogih slojeva moga života

Film “Na mlečnom putu” scenariste i reditelja Emira Kusturica svečano će otvoriti ovogodišnji 45. FEST, 24. februara, a već od 25. februara moći će da ga vide i gledaoci širom zemlje.

Ostvarenje našeg proslavljenog režisera, koje je imalo svetsku premijeru na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji (nagrada publike “Mladi zlatni lav”), biće prikazano na beogradskom Međunarodnom filmskom festivalu van tamičarskog programa, a zvezda filma glumica Monika Beluči svečano će otvoriti ovogodišnju manifestaciju.

Emir Kusturica: Kada si ispao iz mode, to je gore nego da te živog sahrane

Film prati priču o životu jednog čoveka u tri različita životna perioda: o vremenu koji je proveo kao srećni mlekadžija tokom rata, opasnim avanturama i romansi sa voljenom ženom i potonjem monaškom životu, kada se osvrće na burnu prošlost – kako svoju, tako i svoje zemlje.

Matija Bećković: Imamo ajfon, a nemamo za zubara

Matija Bećković, jedan od najvećih živih srpskih pesnika i pisaca, nakon što je predstavnicima manastira Milentija uručio prilog za obnovu zdanja, koji je prikupljen od prihoda sa prednovogodišnje, tradicionalne poetske večeri “Veče sa Matijom”, rekao veoma zanimljive stvari.

Rade Šerbedžija u pregovorima za film o Nikoli Tesli

Glumac Rade Šerbedžija je ovih dana u Zagrebu gde snima film “The Guardian Angel” finskog redatelja Arta Halonena

Jubileji: Sedam decenija Beogradskog dramskog pozorišta

Beogradsko dramsko pozorište (BDP) obeležiće 20. februara ulazak u 70. godinu postojanja programom koji uključuje animiranu projekciju na fasadi zgrade, izložbe fotografija i kostima i premijeru predstave “Pomorandže za zbogom”, a narednog dana i promociju monografije “Sedamdeset sezona na Crvenom krstu”, prenosi Seecult.

Spremite se za “Tri klase i gospođa Nušić”

#BDP ❤

A post shared by Milica Despotovic (@milica_despotovic99) on Apr 10, 2015 at 3:10pm PDT

Vizuelni spektakl – 3D mapiranje prednje fasade BDP-a povešće prisutne kao svojevrsni vremeplov kroz bitne trenutke iz istorije tog teatra putem animiranih i interaktivnih projekcija koje reaguju na zvuk i teksturu. Spektakl traje pola sata, a osmislio ga je autorski tim Laboratorije za vizuelna istraživanja FriedLab koji predvodi Goran Balaban, saopštili su direktor BDP-a Slobodan Ćustić i novi umetnički direktor Andrej Šepetkovski.