Svetislav Goncić: Zovu me vreline i brzine

Svetislav Bule Goncić i proteklu godinu je obeležio na „vrelim gumama“. Proslavio je 25 godina igranja i 350 izvođenja predstave „Neki to vole vruće“

U Novu godinu je uleteo bajkerski – na motoru. Doduše, ne sa vetrom u baš „bujnoj“ kosi, ali sa nadom da nam novo leto nešto bolje i lepše donosi. Svetislav Bule Goncić, naš omiljeni glumac i proteklu godinu je obeležio na „vrelim gumama“. Proslavio je 25 godina igranja i 350 izvođenja predstave „Neki to vole vruće“.

Kako objašnjavate dugu vožnju ove kultne predstave.
– Prvo, zahvaljujući nekoj „deci“ koja su se pre nas igrala u tom kreativnom smislu. Soji Jovanović, Mići Tabačkom i Miljenku Štambuku, koji su nam dali da se igramo sve ove godine. Predstavu volimo i mi i publika.

Posebno izdvajate čuvenu rediteljku Soju Jovanović.
– Ona je dala jedan okvir i napravila kreativni prostor u kome mi možemo da se igramo.

Glumac ste od malih nogu. U čemu je recept za dugo trajanje?
– Nisam razmišljao o tome. Krenuli smo kao klinci sa sedam-osam godina u dečjoj dramskoj grupi čuvenog Bate Miladinovića. Tu smo naučili da se družimo i da se na jedan lep način učimo jeziku i govoru.

Glumica Sonja Savić vam je bila jedna od najomiljenijih partnerki i drugarica.
– To je bio jedan deo naše mladosti i odrastanja, koji mi je ostao u najlepšim uspomenama. Živeli smo u jednom lepom vremenu, kada smo radili interesantne stvari. Nažalost, život ume često da bude surov i tragičan.

Mnogi vas pamte kao mađioničara Čarlija iz „Srećnih ljudi“. Postoji li neki čarobni štapić da budemo malo srećniji?
– Znaju ljudi šta je prava vrednost i šta je sreća. Svako je može pronaći u svojoj porodici, svojim dragima i bližnjima. Lepo bi bilo da živimo malo bolje. Ali, u svakom slučaju, ljubav koju imamo za svoju decu, supruge, roditelje je ono što je najvažnije.

Šta poželeti svima nama u godini koja je počela?
– Pre svega da budemo zdravi. Da imamo što više mlade, lepe i kreativne dečice. A naša obaveza je da im ostavimo bolju budućnost.

Direktor ste i Ustanove kulture „Vuk Karadžić“. Da li će „Vuk“ uskoro stati na noge?
– Verujem u to. Jer, mi nismo samo pozorište, već i jedan prostor za razmenu kreativnog mišljenja. Ovde nije samo u fokusu prestava, već i promišljanje u kakvim se okolnostima one odvijaju.

I dalje ne silazite sa motora?
– Po gradu se i dalje vozim skuterom. Svima preporučujem da voze bezbedno i da se mnogo ne nerviraju dok voze.

Autor:  Ivan Lovrić
Izvor: Novosti

 


Fatal error: Uncaught Exception: 12: REST API is deprecated for versions v2.1 and higher (12) thrown in /home/nostalgija/public_html/wp-content/plugins/seo-facebook-comments/facebook/base_facebook.php on line 1273