Prava istina o pločama radija Studio B

Kako su ploče Studija B, koje su nedavno došle u posed Žarka Paspalja, zapravo završile u magacinu u Borči?

Ovih dana se podigla velika buka oko 1500 ploča koje su pripadale radiju Studio B i koje su iz magacina došle u ruke Žarka Paspalja, koji se za razliku od mnogih sportista poprilično razume u muziku.

Kako je Studio B nedavno promenio vlasnika, a samim tim i programsku šemu, mnogi su pomislili da se novo uredništvo otarasilo muzike koja se ne uklapa u njihovu viziju radijskog programa.

Na prvi pogled ta pretpostavka izgleda logično, naročito ako imamo u vidu muziku (ili ono što na nju liči) koja se vrti na radio stanicama koje poseduju aktuelni vlasnici Studija B. No, stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju na prvi pogled.

U razgovoru sa Svetlanom Đolović, dugogodišnjom muzičkom urednicom ovog radija, saznali smo da su se pomenute ploče nalazile u skladištu u Borči desetak godina.

Naime, Studio B ima bogatu fonoteku koju rabi godinama. Vinilna izdanja imaju rok trajanja, naročito ako se koriste decenijama – mnoge od njih šušte, preskaču i nemoguće ih je slušati čak ni na kućnim gramofonima. Upravo je to slučaj sa pomenutim pločama iz Borče.

Još dok je Sloba Konjović bio muzički urednik radija, napravljena je selekcija ploča i magnetofonskih traka koje ne zadovoljavaju tehničke uslove emitovanja na programu. Sloba Konjović važi za čoveka kome je tehnički kvalitet nosača zvuka podjednako važan kao i sama muzika.

Tako su početkom ovog veka zaposleni sa radija na sprat ispod Studija B uskladištili sve te ploče lošeg tehničkog kvaliteta. Kako je u pitanju veliki broj ploča koje zauzimaju mnogo prostora (a pretpostavljate važnost svakog kvadratnog metra u Beograđanki), u jednom trenutku je odlučeno da se one odnesu u magacin u Borči koji pripada Studiju B.

To se sve desilo pre desetak godina. Od tada, pa sve do pre neki dan, one su bile tamo.

Novi vlasnici su rešili da iz magacina u Borči izbace sve stvari koje se ne koriste, a među njima su bile i pomenute ploče.

Na sreću, Žarko Paspalj se našao na pravom mestu u pravo vreme i zahvaljujući njemu te ploče nisu završile u kanti za smeće. Manje je važno da li će on biti zadovoljan kvalitetom zvuka, ili će ih pokloniti nekom klincu kome je doživljaj da drži ploču u ruci, dok sluša isti album kog je skinuo sa neta.

Bez obzira na to kakve god da su ploče, nije im mesto na deponiji, a da nije Paspalja, verovatno bi baš tamo skončale.

Kako kaže Svetlana Đolović, ni njoj nije jasno zašto te ploče nisu bile poklonjene nekom, umesto što su skupljale prašinu u tami magacina, ali podvlači da novi vlasnici i nova programska šema nemaju veze sa tim, te da je odluka da ploče budu sklonjene sa radija doneta mnogo pre (važno je da se sačuvaju ploče koje su sada na radiju, a njih je mnogo).

Mada, čak i da su poklonjene nekom, to bi morala biti osoba koja ne polaže mnogo na kvalitet zvuka. Inače, u pitanju su mahom licencirana izdanja (ne originalna), a na pločama se nalazila narodna, pop, rok i klasična muzika.

Izvor: B92
Foto: Vice


Fatal error: Uncaught Exception: 12: REST API is deprecated for versions v2.1 and higher (12) thrown in /home/nostalgija/public_html/wp-content/plugins/seo-facebook-comments/facebook/base_facebook.php on line 1273