Mima Karadžić: I Njegoša bi uvredili da je živ

Glumac o „Komšijama”, prijateljskim odnosima, nastavku „Budve” i kritikama

Sve je više serija koje govore o ljudskoj otuđenosti, a u tom pravcu razmišljaju i „Komšije” (nedeljnom na RTS 1 u 20.00). Zašto smo dozvolili brzom načinu življenja da nas „zaključa” u domove i može li nešto ponovo da nas zbliži s onima koji su uvek bili tu za nas u dobru i u zlu? Na ovo pitanje mlada scenaristkinja Mila Mašović, a u režiji Milana Karadžića, pokušava da odgovori kroz pitku komediju, koja je uspela da nasmeje Srbiju i prikuje je za ekran.

S glavnim akterom „Komšija”, preglasnim Crnogorcem Mašanom na „privremenom” radu u Srbiji, koga tumači Milutin Mima Karadžić, sastali smo se prošle nedelje u jednom kafiću u Njegoševoj ulici i porazgovarali na temu komšijskih odnosa.

Zbližava nas sve što je životno. Kad god postoji razlog za razgovor, a da to nisu stranačka, verska ili sportska razdvajanja. Prekid komunikacije iz tih razloga odlika je naših karaktera poslednjih 20 godina. Napravili smo seriju čiji junaci dospevaju u probleme usled najobičnijih životnih situacija. Suština „Komšija” jeste da svakodnevni jadi zbližavaju ljude. Ne mora da vam se dogodi nešto epohalno da bi vam neko postao blizak. Siguran sam da će „Komšije” dugo trajati, jer prepoznaju male, a važne ljudske vrednosti – ističe Mima.

* Za komšiju je oduvek važila poslovica da je kao najbliži rod, ali i kletva da mu crkne krava. Šta mu danas želimo?
U našoj priči komšija je komšiji i dalje bliži od najbližeg roda. Nismo stvarali pokvarene ljude, niti smo to ikada radili. Bavimo se običnim čovekom, koji ponekad, zatečen lošim događajem, pokaže rđavu narav. Ali u suštini je dobro biće. Ne podržavamo odnose u kojima jedni drugima želimo zlo. Uvek polazimo od sebe. Milan i ja nikom ništa nažao nismo učinili. Roditelji su nas tako vaspitali. Bili smo ponekad iskorišćeni u loše svrhe, ali to je druga priča.

* Jeste li s Mašanom namerno pobegli od ulickanog Save Bačića iz „Budve na pjenu od mora”?
Mašan nema ništa od Bačića. On je čovek koji nosi pušku kako bi odbranio ćerku od baraba koje mu se motaju oko kuće. Želeo sam promenu, ali nisam tražio Savinu suštu suprotnost. Milan uvek prvo osmisli priču, a ona spontano rađa likove. Normalno je da glumac svesno želi da napravi od nove uloge nešto drugačije. Gorčilo je opozit i Savi i Mašanu. On je budaletina koja živi zakopan u šezdesetim. Jedini cilj mu je da mu otac ne umre i ne ponese sa sobom pare u grob. Sava je gospodin svetskih manira i veliki ljubavnik, namazan svim mogućim bojama. Mašan je pak Crnogorac koji je pre 30 i kusur godina iz neke zabiti došao na Dunav, i tu se usidrio.

* Kako je Crnogorac uopšte dospeo u vojvođansku ravnicu?
Kao i mnogi drugi Crnogorci – trbuhom za hlebom. Mašan se najpre preselio u Beograd i počeo da taksira, a onda se oženio atraktivnom ženom, za koju se ispostavilo da ima veliki ljubavni kapacitet i da ne voli samo njega. Dobili su ćerku, koja je dosta toga nasledila od majke, ali s vremenom otkrivamo da je preslikana Mašan. Ništa on nije pametniji od nje, osim što se razmeće moralom.

* Pola godine provodite u Srbiji, a drugu polovinu u Crnoj Gori. Gde se više poštuje komšija?
Loši komšijski odnosi šire se stihijski. Možda opstaju na selu, gde su ljudi još potrebni jedni drugima. Ali, ništa drugačije nije u Budvi nego u Beogradu. Ni dole ne poznajem komšije, kao ni ovde. Poželimo jedno drugom dobar dan, i to je sve. Došlo je neko drugo vreme. Ljudi odlaze na posao ranom zorom, vraćaju se kući po noći i odmah se spremaju za novi radni dan. Ne stignu da se bave sobom, a kamoli da kafenišu s komšijama. Da ne govorim o ženama koje vode brigu i o tome šta će da skuvaju za sutra. Komšije još poneko pozove na slavu ili svadbu, i to nam je postao jedini vid druženja. Tako se odavno živi na Zapadu. Kad sam pre 25 godina bio u Australiji, gde sam živeo deset meseci, video sam da se tamo izlazi samo vikendom i da ljudi nemaju pojma ko živi prekoputa njih. Znao sam da će to stići i do nas, ali ne tako brzo.

tv-Mora-3.-SEZONA

* Kako tumačite to što su pojedinci osudili povratak Karadžića na RTS, s kojom ste poslednji put sarađivali 1990. u „Ožalošćenoj porodici”?
Za tih 25 godina snimio sam mnoge serije za produkciju RTS, ali ovo jeste moj i Milanov veliki povratak. Prodali smo im gotov proizvod. Nismo im ušli u zgradu i zauzeli kancelarije. Snimamo seriju, kao što smo radili za druge TV. Sklopili smo posao na obostrano zadovoljstvo. Oni su profesionalci i poštuju svaki dogovor, a bitno je i to što su nam pokazali da nas cene dodelivši nam udarni dramski termin. Poverenje smo opravdali time što smo najgledaniji. Ne vodimo bitku s rijalitijima, jer i od njih imamo veći rejting. Do kraja decembra prikazaćemo 12 epizoda, a onda sledi novogodišnja, koju posebno snimamo. Posle praznične pauze, nastavljamo ekranizaciju još 13 nastavaka. Do maja ćemo zaokružiti prvu sezonu.

* Hoće li Budva ponovo „zapjeniti na moru”?
Postoji šansa da se serija nastavi, ali o tome ne odlučujemo Milan i ja, već Crna Gora. Da li će, posle svega što je „Budva” priuštila njihovom turizmu, održati seriju u životu – zavisi isključivo od Ministarstva za kulturu. Obavestili smo ih da imamo napisanih 20 epizoda. Čekamo odgovor. Snimanje ne bismo otpočeli pre aprila. Serija se prikazivala na Prvoj, ali stigle su nam ponude i s drugih TV za četvrti ciklus. „Budva” je, inače, bila popularnija u republikama bivše Jugoslavije, nego u Crnoj Gori. Dole se to doživljava kao domaći proizvod, a svemu što je naše pronalazimo mane. Ne daj bože da Njegoš ustane iz groba, i njega bi neko izvređao na ulici. Takav smo narod.

Autor: Milan Adžić
Izvor: Novosti


Fatal error: Uncaught Exception: 12: REST API is deprecated for versions v2.1 and higher (12) thrown in /home/nostalgija/public_html/wp-content/plugins/seo-facebook-comments/facebook/base_facebook.php on line 1273