Kolja i Grobovlasnici pred koncert u Beogradu: Kome je više do buke i vike?

Kolja i Grobovlasnici održaće svoj prvi klupski koncert 29. oktobra u klubu Bitefartcafe u 22h

Kako god okreneš, to je bluz„. Odakle dolazi bluz, iz srca, iz stomaka?
Iz čoveka. Bluz nisu tri akorda, bluz je koren, suština. To nije žanr, to je istina, to je jedan jasan emotivni izraz koji se širi od, recimo, Roberta Džonsona preko Šabana Bajramovića do Majlsa Dejvisa. Za mene je i Rahmanjinov bluz, i to najčistiji mogući

Mnogi autori su izjavili da im je umetnički najplodniji period bio upravo najlošiji period života. Da li bluz može nastati u sređenom životnom periodu ili je potrebno vratiti se u ona mračnija vremena i iz njih crpeti inspiraciju?
Ima istine u tome. Ljudi su skloni da se u sređenim uslovima ponašaju opušteno, ali mislim da je bitan rad, a ne inspiracija. Inspiracija je udar i treba u tom trenutku biti za instrumentom ili iznad papira, olovke… Postoji samo rad. Rad i disciplina. I malo dara od Boga, ali čovek nema ništa s tim. Nije ni orao ni kopao za talenat, to je van kontrole i čovek treba da je zahvalan i da dar tretira upravo tako, kao dar, a ne vlasništvo. Ko sa darom maše i ponosi se, taj je blizu velike budale.

Prvi koncert u karijeri se odigrao 21. marta u Domu Sindikata. Čuli smo utiske iz publike, sad nas zanimaju utisci sa bine.
– Nestvarno. Kao neki koncert posle 25 godina karijere, kao susret sa prijateljima… Hvala još jednom svima. Ljubav i naklonost su se mogli opipati rukama.

U Domu Sindikata je publika odjednom krenula ka bini. Šta je ta nevidljiva nit između muzičara i publike?
– Ljubav i osećaj da isto mislimo, da poznajemo šta ih tišti. A to znamo, jer smo isti, isti problem nas teše i urniše.

Da li postoje nove pesme i ako postoje, o čemu pevaju?
– Postoje. Mirnije su, nekako dilanovske, melodičnije… Stari se, kome je više do vike i buke?

Čovek se stalno menja, menja se muzika, menja se publika. Šta je ono što ostaje isto?
– Čovek mora da se menja. Samo tako ostaje u skladu sa sobom i vremenom. Ja nisam isti, a ni vi, od pre dvadeset godina… Isto ostaje detinjstvo i neke teme koje neprolazno bole, iznova i iznova se povređuju ista mesta, pa, onda, pišeš i pevaš stalno o tome…

Tekstovi su jako bitan deo vaše muzike. Da li oni inspirišu melodije ili melodije iznedre tekstove?
Nema pravila. Važno je da se sretnu pravi tekst i pravi akordi, melodija. Oni moraju da se stope i da nikako drugačije ne može. Tada dobijamo pesmu, a ne improvizaciju na temu… Pesma je sudbinski, neumitan, jedini moguć spoj jednog teksta i jedne melodije. Ponekad jedan rif i niz akorda sa melodijom godinama čeka pravi tekst. Ili obrnuto, jedan tekst čami i čeka da ga stigne i spasi muzika…

U četvrtak, 29. oktobra, nastupićete u potpuno drugačijem ambijentu, u klubu Bitefartcafe, pred mnogo manjim auditorijumom i u malo intimnijoj atmosferi. Da li se i vaš nastup prilagođava novom prostoru i šta je to drugačije što će publika čuti ili doživeti na ovom nastupu?
Mi želimo da sviramo u prostorima gde se čuje svaki ton, gde možemo da komuniciramo i između sebe i sa publikom… Nakon letnjih festivala, došli su na red prostori kao što su veći klubovi, pozorišta i slično. Mesta gde se može svirati i pričati sa ljudima.

Kako biste pozvali publiku na koncert u klubu Bitefartcafe?
Nemam pojma… Neka ljudi dođu, ako imaju vremena i živaca.


Izvor: Blic

 


Fatal error: Uncaught Exception: 12: REST API is deprecated for versions v2.1 and higher (12) thrown in /home/nostalgija/public_html/wp-content/plugins/seo-facebook-comments/facebook/base_facebook.php on line 1273