Joksimović: Vreme je da menjamo prvo sebe

Željko Joksimović za “Novosti” o koncertu u „Kombank areni“, zabavnoj muzici, ljubavi prema tradicionalnoj pesmi i našoj sveukupnoj stvarnosti. To će biti koncert i po i biće posvećen novim kompozicijama

Pevao je pred prepunim stadionom „Filip Drugi“ u Skoplju, priredio spektakl za pamćenje na sarajevskom Koševu i punio najprestižnije dvorane u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu. Posle osam godina, pop pevač i kompozitor Željko Joksimović održaće 11. decembra koncert u „Kombank areni“. Jedan od najpopularnijih muzičara u regionu, osim pesama sa novog studijskog albuma, predstaviće beogradskoj publici uživo i kompozicije sa projekta „Balkan bazar“, čija je premijera održana početkom prošle godine u „Zorlu“ centru u Istanbulu. Rapsodija različitih zvukova Balkana, u kombinaciji sa Željkovom filmskom i pozorišnom muzikom u novim aranžmanima, biće samo deo Joksimovićevog spektakla u „Areni“. Pevač, koji je 2004. nastupom na „Evrosongu“, upravo u gradu na Bosforu, vratio Srbiju na evropsku muzičku mapu, ističe da s nestrpljenjem iščekuje ponovni susret sa Beograđanima.

Nisam mogao da pretpostavim da će ta pauza toliko dugo da traje – kaže u intervjuu za „Novosti“ Željko Joksimović. – Godinama govorim da ću održati koncert u Beogradu, ali sam u međuvremenu mnogo putovao i nastupao, tako da ni prethodni album nisam promovisao u prestonici. Sada je prilika da publika čuje uživo i te pesme, mada je moja želja da ovaj koncert maksimalno bude posvećen novim kompozicijama. To će u stvari biti koncert i po, jer deo repertoara posvećen „Balkan bazaru“ zahteva intimniji prostor i atmosferu, pa će i bina biti tome prilagođena.

* Vaše nove pesme odišu jakim emocijama i strašću, ali i muzikom osamdesetih. Zašto ste se opredelili za retro stil?
Kada sam snimao pesme u studiju uglavnom sam ih pevao od početka do kraja, kako se ne bi izgubio kontinuitet u izrazu. Volim da publika oseti tu emociju. Muzika je zastala u osamdesetim godinama, mnogo toga je posle postalo surogat. Majka znanja je u ponavljanju i uvek se treba vraćati na početak.

* Podjednako ste uspešni na polju popa i tradicionalne muzike. Šta vam je intimno bliskije?
Drago mi je što ste upotrebili izraz tradicionalna muzika. Ljudi se gnušaju kada kažete folk, bez obzira što mnogi ne znaju da je folk nemačka reč koja znači narod. Novokomponovana muzika trenutno ne korespondira na pravi način sa našim korenima. Ne kažem da bi trebalo, ali neka prepoznatljivost mora da postoji. I kada sam komponovao za svoje kolege, trudio sam se da ostvarim konekciju sa etno nasleđem. Ili svesno ići u nešto što nije narodna muzika i eksperimentisati sa drugim stilovima. Ni to nije sramota. I Johan Sebastijan Bah je koristio motive tradicionalne muzike. To je nacionalno dobro. Drago mi je što sam uspeo da napravim miks nečega što je popularno a da pritom zadržim ikonografiju, odnosno zvuk našeg podneblja.

* Koliko smo zahvaljujući muzici i kulturi uspeli da promenimo imidž Srbije u svetu?
Uspeli smo u dobroj meri. Imao sam sreću da mi se posle „Evrosonga“ otvore sva vrata, ali mnogi naši muzičari se vrlo uspešno bave prezentacijom srpske muzike u svetu. Bilja Krstić je izuzetno aktivna u inostranstvu, Sanja Ilić takođe i mnogi drugi. Muzika je jedan od najboljih načina da prezentujemo Srbiju van granica. Uglavnom smo fokusirani na sport. Ako Novak Đoković slučajno izgubi, smatramo da to nije smelo da se desi, jer zauvek treba da pobeđuje. Neke stvari moraju da se menjaju, ali prvenstveno moramo da menjamo sebe. Da stanemo ispred ogledala i da naglas sa sobom porazgovaramo. A to je najteže.

* Da li smo spremni da se menjamo?
Ja jesam i mislim da smo svi spremni da to uradimo. Nacija smo koju samo muka može da natera da se menja. Kada je pre sedam-osam godina uvedena kazna za nevezivanje pojasa u autu, u vrednosti od 100 evra, Srbi su za 15 minuta naučili da treba da vežu pojas. Čim uđemo u auto, to je prvo što uradimo. Sve se može, ali ne mora samo kad nam se preti kaznama. Čovek treba sam da odluči da se menja. Ako kaže da od danas neće jesti masno, toga treba da se drži. Uglavnom smo skloni da kažemo „lako ćemo“, a nikad ne bude tako.

* Koliko smo se promenili kao društvo poslednjih decenija?
Siguran sam da nismo izgubili duh i u tom smismu smo mnogo bogat narod. Volimo svima da pomognemo u nevolji, ali kao narod moramo biti mnogo odlučniji nego što smo danas. Ne možemo da živimo od ružnih stvari koje su nam se dogodile u prošlosti, moramo da idemo dalje. U tom smislu se ne menjamo. I dalje čekamo da nešto padne s neba. A s neba može jedno da pada kiša i ponekad sneg.

* Koliko je ljudima, koji se grčevito bore za egzistenciju, stalo do pesme ili smatrate da je muzika lek za svaku nedaću?
Mislim da je ljudima uvek stalo do pesme. I kada loše žive, kada su ratovi i kada im je dobro. Bez muzike čovek ne može da funkcioniše, ona mora da postoji u svim životnim sferama.

* Kako vidite našu sveukupnu stvarnost, ima li izlaza iz lavirinta beznađa?
Stvari idu nabolje, ne velikom brzinom, ali se, ipak, pomeraju. Osim ako ne pitate one skeptike koji su po ceo dan ljuti na sebe. Bez obzira što smo na uzbrdici, kola su lagano krenula, doći će i blaga ravnica, pa nas opet čeka uzbrdica. Mislim da smo krenuli solidno. Ali, da se razumemo, nisam član ni jedne partije.

* Svakodnevno gledamo slike migranata koji preko Srbije hrle ka Evropi u potrazi za boljim životom. Kuda sve to vodi?
Trenutna destabilizacija ih je naterala da krenu trbuhom za kruhom i sigurnim utočištem, ali mislim da mnogi nigde neće pronaći mirnu luku kao u zemlji iz koje dolaze. Pokazali smo da je naša humanost na zavidnom nivou i prema migrantima.

 

Autor: S. Dobrosavljević
Izvor: Novosti


Fatal error: Uncaught Exception: 12: REST API is deprecated for versions v2.1 and higher (12) thrown in /home/nostalgija/public_html/wp-content/plugins/seo-facebook-comments/facebook/base_facebook.php on line 1273