Čista emocija: Dejan Matić govori o odlasku na utakmice i navijanju za Crvenu zvezdu

Pevač Dejan Matić je od prošle nedelje jedan od najpoznatijih navijača Zvezde.

On i njegov rođeni brat Saša Matić pored toga što su blizanci i deo srpske estrade, poznati su i po tome što su rođeni slepi. Oni su, zapravo, retki ljudi sa hendikepom za koje se u Srbiji može reći da su javne ličnosti.

Ljudi koji ne vide su u Srbiji prilično nevidljivi, kao i mnogi drugi koji imaju hendikep. Konzervativno i neuređeno društvo u kom živimo često ne pružaju mnogo šansi i uslova za “normalan život” tim ljudima, iako su njihove želje i potrebe iste kao i nas, “normalnih”.

I zato je valjda slika Dejana Matića na tribini među navijačima na utakmici Evrolige između košarkaša Crvene zvezde i Panatinaikosa izazvala pažnju javnosti, barem koliko i još jedna pobeda Zvezde, a zasenila atmosferu koju po pravilu stvara tih 8.000 fanatika u Beogradu.

“Idem ja od malena na utakmice. Ja sam veliki Zvezdaš od najraniih dana, išao sam i na fudbal i na košarku. Sada idem kad mi obaveze dozvole. Čuo sam da je ta moja slika sa utakmice čak komentarisana kao neki moj marketing, a ja sam i pre ove utakmice gledao Zvezdu u Evroligi, samo me, prosto, ljudi nisu slikali. Ja idem samo zato što volim Zvezdu, nema to veze sa mojom promocijom. Obično idem u parter, mada je u poslednje vreme svaka karta dobrodošla, pošto je stvarno teško doći do karata”, kaže Dejan za Vice.rs i dodaje:

“Osećaj se teško rečima opisuje. Ja, prosto, od detinjstva navijam za Zvezdu. Odrastao sam uz radio emisiju Vreme sporta i razonode i u kući se znalo da uvek završavam sav domaći do početka tih prenosa utakmica na radiju. Majka i ja smo zajedno slušali, dok otac i burazer nemaju interesovanja za sport”.

Pevač navodi da se dešavanja na terenu mogu spoznati kroz zvukove s tribina.

“Sve što se dešava na terenu se, zapravo, može čuti kroz zvuk sa tribina. Verujem da se videla moja zabrinutost i na toj slici iz Pionira. Ja se uživim u utakmicu, živim sa publikom i osećam sve što se dešava. Baš su mi drugari sa kojima sa bio na utakmici rekli da su mislili da ću čuvati grlo za nastup ovog vikenda, hahaha, a ja otpevam sve sa navijačima. Potpuno se opustim na tribini i to je meni, kao i drugim ljudima, dobar ventil od svakodnevnih stvari, jer sam sa ljudima koje volim, sa kojima idem u halu. U svakom slučaju, i za dobro pevanje je potreban trening, pa eto prilike. Navijačke pesme i to horsko pevanje me drže u treningu”.

Dejan ima i poruku za ljude s hendikepom:

“Ja sam se od malena družio sa ljudima koji nemaju ovu vrstu hendikepa, pa i nisam navikao na neku diskriminaciju. Ljudi iz mog okruženja često kažu da nekad zaborave da sam slep, jer ja potpuno normalno funkcionišem. Nemam te komplekse. Ne čudi mene reakcija javnosti, ali nismo ni mi svi isti. Ja mogu da zahvalim roditeljima što sam danas gde jesam, što su me odgajali da ovako živim, punim plućima. Možda je to i moja poruka drugim ljudima sa hendikepom, da žive punim plućima”.


 

loading...